Učiteljica Ivana Dolaček „novija“ je naša učiteljica biologije i kemije. Naime, ovo joj je prva godina kako radi u OŠ „Refali“ iako ima već deset godina učiteljskoga staža. Učenici ju smatraju veselom, optimističnom i tolerantnom osobom s mnoštvom iskustava, te predanoj radu. Iako je uoči intervjua bila pomalo nervozna, usredotočeno je odgovarala na naša pitanja. Evo što smo sve saznali…
Što najviše volite u svom poslu, a što ne?
Volim predmete koje predajem, i biologiju i kemiju, a ne volim ovaj kraj kada se trebaju zaključiti ocjene i svi imaju nekakve svoje želje i zahtjeve. I ne volim onaj „papirnati“ dio posla.
Koje su prednosti, a koji nedostatci vašeg zanimanja? Biste li ponovno odabrali ovaj posao?
Prednosti? Ja stvarno ne znam što bih drugo radila da ne radim ovaj posao. Prednosti ima jako puno. A najveći nedostatak mi je nedostatak opreme kojom se pojedini sadržaji mogu bolje približiti učenicima. Inače, nikad ne bih htjela biti zubar.
VAŠA MI JE ŠKOLA JUBILARNA
Volite li više biologiju ili kemiju?
U „sve ovo“ krenula sam jer mi je kemija bila na prvom mjestu. Budući da u Osijeku nije postojao studij kemije, nego studij biologije i kemije, studirala sam i biologiju. Kad sam završila, prvo sam više predavala biologiju nego kemiju, tako da… Ne bih ih sada razdvajala, obje su mi podjednako drage. Možda mi je malo draža biologija zbog gradiva osmog razreda jer tu ima puno toga iz svakodnevnog života što je vrlo zanimljivo. Osim toga, taj dio gradiva učenici najbolje shvate.
U koliko ste škola dosad radili? Imate li neku uz koju Vas vežu neka lijepa uspomena?
U deset godina radila sam u deset škola, tako da je ova škola sada jubilarna. U svim školama ostane mi neka lijepa uspomena. Sada radim i u OŠ Grigora Viteza. Ondje mi je bilo poprilično neobično kad sam došla jer su mi učitelji koji su mi nekada predavali (npr. nastavnik fizike koji je bio jako strog) sada postali kolege s kojima radim.
Kako Vam je raditi u OŠ „Retfala“?
U početku mi je škola bila ogromna, s puno učenika, jer sam dolazila iz manjih škola. Ta mi je veličina škole, broj učenika i kolega na početku bio strašan. Trebala sam vremena da se malo priviknem na sve to, ali sada se izvrsno snalazim.
Koliko ste se povezali s nama osmašima? Hoćemo li Vam nedostajati?
Naravno da hoćete! Naravno!
STVARNO ČOVJEK ČUJE SVAŠTA
Odakle Vam inspiracija za dodatni rad s „biolozima“? Što radite s njima?
Odakle inspiracija? Pa, sa stručnih skupova koje redovito pohađam, iz različite literature, s interneta… Nekada i učenici daju neku ideju ili izraze želju pa donesu materijale te to radimo.
Imate li neke vrlo zanimljive „provale“ na satu koje biste htjeli podijeliti s nama?
Kada se radi sustav organa za razmnožavanje u petom i osmom razredu, to mi je najdraži dio jer tu stvarno čovjek čuje svašta. Od kolegice sam čula da tobolčari svoje mlade drže u rezervoaru, čula sam i da je regeneracija kada ti otpadne ruka pa ti naraste nova… Počela sam čak jedne godine pisati sve takve izraze i zapisala sam puno toga, ali sam to negdje zagubila. Bude na mom satu stvarno zgodnih dosjetki.
Što biste rekli o sebi? Kako biste se opisali kao učiteljica?
Jooj, neee! Ne znam… Nastojim što bolje objasniti gradivo učenicima kako bi postigli što bolje rezultate. Zatim nastojim što više povezati sadržaje s nastave s onim iz svakodnevnog života kako bi, kada odete odavde, ipak nešto ostalo u vašemu pamćenju, da ne kažete da to nikada niste radili, da to nikada niste čuli i sl. Možda sam katkad previše tolerantna i to trebam popraviti.
„PEGLANJE“ JE PRESTRAŠNO
Imate li hobije izvan škole?
Čitanje, iako već dugo nisam ništa pročitala. Čim imam slobodnog vremena, volim biti vani, volim vodu. Ali većinu slobodnog vremena provodim s nećakinjom. I tako prođe moje slobodno vrijeme.
Utječe li posao mnogo na Vaš privatni život?
Posao definitivno nosim kući, pogotovo kad je riječ o testovima. Puno je osmaša i te testove treba ispraviti. Ali i za pripreme za nastavu dosta toga odradim kod kuće. U zadnje vrijeme mi je ipak nekako lakše jer sam se već naviknula na sve to pa sad to sve više i ne vidim kao nekakav veliki problem.
Volite li kuhati, glačati, spremati?
Kuhati- da. Spremati – može. Glačati – ne. Nadam se da će netko od vas jednoga dana biti inovator i osmisliti nešto za „peglanje“ jer „peglanje“ mi je prestrašno.
Što je Vaš najveće kulinarsko umijeće? Omiljeno jelo?
Lazanje, pravim izvrsne lazanje. Najviše volim tjestenina i povrće. Inače, uspjehom doživljavam kad je nešto jestivo. Više pravim kolače jer su oni „na mjeru“ pa smatram da tu ne mogu previše pogriješiti.
Nešto smo zaboravili pitati?
Mogu jedino reći da mi je stvarno drago što sam se nakon tri godine putovanja do mnogo različitih škola smjestila ovdje gdje jesam. Iako još nisam mnogo upoznala Retfalu. Ali znam doći do škole. I mogu samo poželjeti sreću osmašima u budućnosti.
Razgovarali: Roko Grebenar i Tena Josić, 8.c
